Ko je i kako pravio sodu?

Soda voda i sodadžijski zanat pripada grupi zanata novijeg datuma. Razvio se sredinom 20.veka.

Sodadžija, sodar ili klakerdžija je u prošlosti bio zanatlija koji je pod pritiskom obogaćivao običnu vodu ugljen-dioksidom. Da bi se dobila soda voda tj. gazirana voda. Ukus takve vode je bio veoma sličan današnjim jako gaziranim kiselim vodama.

Soda-voda se pakovala u sifonskim staklenim bocama na kojima je namontiran metalni mehanizam sa ručkom za sipanje koji pod pritiskom izbacuje soda-vodu. Voda na pritisak ručice teče u mlazu kroz cevčicu na sredini boce.

Pored soda vode „sodadžije“ su pravile i osvežavajuća pića dodavanjem ekstrakta i šećera pa se dobijao klaker, oranžada, i kabeza , korišćena najviše za ugostiteljske potrebe. Ovim pićima su se punile male flašice ili litarske boce  sa specijalnim zatvaračem.

Soda voda se koristila  za uklanjanje simptoma jake kiseline u stomaku, pravljenje špricera itd. Sifonske boce su se koristile po više puta, i kad bi se ispraznile nosile se kod sodadžije na ponovno punjenje.

Soda i najrđavije vino popravi!

Soda-voda je neutralnog ukusa, pa se može koristiti za razblaživanje alkoholnih pića, tako da im ne promeni ukus. Ljubitelji vina tvrde da pojačava aromu napitka od grožđa, dok mineralna voda pojačava njegovu kiselost. Izreka kaže da kisela voda i najbolje vino pokvari, a soda i najrđavije vino popravi.

Na našim prostorima su sodadžije bile jako popularne, a mnogi se sigurno sećaju, kada su zaprežnim kolima prolazili kroz mesta i vikali „Sooodaaarrr…“. Nijedna kafanska noć nije se mogla zamisliti bez sifona sode i nekog od domaćih vina, poput kadarke, kevedinke ili rizlinga, “koji se smešani najlakše piju”.

Sodadžijske radnje u Srbiji počele su masovno da zamiru devedesetih godina prošlog veka. Odumiranje ovog zanata je počelo kada je došlo do ekspanzije gaziranih pića, gašenja starih srpskih kafana i kada je ponestalo kvalitetnih patrona ugljen-dioksida i dobre vode.

Danas, sodadžijske radnje možete pronaći u Subotici, Jagodini, Bezdanu i Vranju.