Nema ko u Srbiji nije čuo za špricer i probao ga makar jednom u životu. Ipak soda vodu pomešanu sa vinom  u Hrvatskoj, znaju pod drugim imenom – gemišt i iako su postale sinonimi, izvorno ta dva pića nemaju isti sastav.

Razlike između špricera i gemišta

Dobri znanci kažu da se za razliku od špricera, gemišt pravi sa običnom kiselom vodom, dok se špricer izvorno pravi sa soda vodom.

Špricer je alkoholno piće koje se dobija mešavinom belog vina i soda vode iz „sifona“ (boce koja se puni vodom pod pritiskom uz dodavanje ugljen-dioksida).
Najverovatnije je ime dobio od nemačke reči koja označava prskanje (nem. spritzen). Špricer je nastao u Nemačkoj početkom 19. veka kada su u gradu Selcer napravili prvu soda vodu. Soda voda je čista voda bez minerala i soli kojoj je dodat ugljen-dioksid i najbolja je za mešanje sa vinom.

U Srbiju su soda vodu i špricer doneli bogati trgovci i on je ubzo postao neizostavan gost svake proslave.Od 1990. pa do danas, sodarski zanat se polako gasio i na srpske trpeze se uselio gost iz susedne države Hrvatske, a to je Gemišt. Mešavina vina i mineralne gazirane vode se zove Gemišt i popularan je u Hrvatskoj , naročito u Zagrebu, Zagorju i Sloveniji. Leti je popularan i Škopec, a to je mešavina vina i mineralne gazirane vode u razmeru 1:1

Još jedna razlika između gemišta i špricera je u normativu: dok se gemišt slaže u promeru 2:1 u korist vina, špricer se obično pravi s pola vina i pola vode.

Gemišt se može napraviti i s više vode, te manje vina. Tada govorimo o „tankom“ gemištu. „Žuti“ gemišt podrazumijeva tri decilitra vina i jedan decilitar vode.

Sa ovakvim znanjem se ide u kafanu!

Postoji verovanje da je razlog razlike između špricera i gemišta u tome što se soda šprica u vino i tako se poboljšava mešanja vina i vode, ali to nije tačno. Razlika je u hemijskom sastavu kisele vode i soda vode.

Za razliku od gaziranih mineralnih voda, soda voda nema soli i minerale u sebi i mešanjem sa vinom ne pojačava kiselost već umiruje vino, a ukus vina ostaje nepromenjen. Kisela voda ima u sebi mnogo minerala i soli tako da sve to utiče na druge hemijske reakcije u dodiru sa vinom, što ume često puta da izazove i neprijatnost kod konzumenata.

Krivac za povećani krvni pritisak je so i ne postoji nikakav razlog da solimo vina. Tako će vam reći mnogi ljubitelji pravog špricera kada im ponudite kiselu vodu umesto soda vode.

Mnogi iskusni posetioci kafana naručuju „nameštaj“. Konobar im donese jednu čašu vina, jednu kisele, i jednu praznu, tako da oni sami mogu da naprave špricer, tj. naprave dupli gemišt. Razlog u ovome stoji što se u mnogim kafanama pravi „tanki špricer“, na taj način što se sipa 1/3 vina, 2/3 vode, pa im nameštaj dođe kao jača varijanta od pomenutog tankog špricera.