Šta je zapravo klaker?

Klaker je bezalkoholno, bistro, osvežavajuće piće. Sastoji se od vode, šećera, gazirano je a ima i dodatak koji mu daje atraktivnu boju (crvenu, lila ili braon) i ukus koji podseća na krušku, ili eventualno neko drugo voće.

Ko je i kako pravio klaker?

Klaker je prethodnica Koka-Kole i drugih osvežavajućih pića na ovim prostorima. Do pojave „Vitasoka“, šezdesetih godina dvadesetog veka, bio je jedno od retkih osvežavajućih pića koja su se mogla kupiti. Klaker je proizvodio majstor zanatlija sodadžija u sodadžijskoj radnji (sodari ).

Suština je vrlo prosta, ali je tajna u detaljima i veštini. Naime, klaker se pravi od šećernog sirupa (koji se sastoji od šećera i vode), a dodatak koji mu se dodaje boji ga u crvenu, lila ili braon boju. Osim boje, dodaje se i ukus koji bi trebalo da podseća na krušku, jagodu, višnju ili neko drugo voće. Posle toga se taj sirup meša sa soda-vodom i dobija se klaker.

Duh starih vremena

Klaker je razvožen na posebnom biciklu sa učvršćenom prikolicom s prednje strane, ograđenom žičanom mrežom, a na njoj su u vanglama i drugim posudama ležale staklenke klakera, obložene komadima leda. Zatvarač na flašama je bio obično od belog porcelana, sa crvenkastom gumenom trakom da bi sprečio ulazak vazduha, a imao je i žičani držač.

Ispijanje klakera predstavljalo je užitak koji je teško opisati. Leti, kada bi sunce upeklo, klaker je bio pravo osveženje. Nakon čuvenog “klak” prvo bi se otpio gutljaj-dva. Zatim je sledio kratak predah, a onda bi ostatak bio popijen na „eks“. Strpljivi sodadžija, stajao je kraj bicikla i čekao je, znajući da jedna flaša nije dovoljna. Sledeća flaša je ispijana natenane, a po nju bi prodavac navraćao kasnije.

Danas u manjim mestima još poneki sodadžija obraduje svoje sugradjane ovim osvežavajućim napitkom, a ima ga i na vašarima . Samo se više ne hladi u ogromnim koritima izmedju dve debele ledene ploče.