Šta su klimatske promene?

Velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… Sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i izazivaju veliku pažnju javnosti.

Mnogi načunici smatraju da su klimatske promene najveća pretnja čovečanstvu u poslednjih nekoliko hiljada godina.
Klimatske promene su posledica sve većeg čovekovog uticaja na životnu sredinu, jer je uslovio uvećan doprinos na efekat staklene bašte.

Šta je efekat staklene bašte?

Efekat staklene bašte je prirodni fenomen, a posledica je apsorpcije dugotalasnog Sunčevog zračenja. Naime, Sunčevi zraci koji stižu na površinu Zemlje zagrevaju njenu površinu; deo ove energije odbija se od tla u vidu infracrvenog zračenja, koje apsorbuju molekuli ugljen-dioksida i vodene pare u atmosferi, pa ih ponovo usmeravaju prema tlu, stvarajući dodatnu toplotu. Ovaj proces analogan je procesu koji se odvija u staklenoj bašti: stakleni zidovi propuštaju Sunčevu svetlost, koja ulazi i izlazi iz objekta, ali zadržavaju toplotu unutar bašte. Isto tako atmosfera deluje kao prekrivač koji zaustavlja gubitak toplote. To zadržavanje infracrvenog zračenja za posledicu ima dodatno zagrevanje Zemljine površine i nižih slojeva atmosfere, što i omogućava život na površini planete.

Bez efekata staklene bašte ne bi postojao život na Zemlji jer bi temperature bile preniske za opstanak živih bića. Međutim, problem nastaje kad se poremeti ravnoteža usled prekomernog ispuštanja ugljen-dioksida, metana, vodene pare, oksida azota i dr., zbog čega se ovaj efekat intenzivira. Zbog sloja ovih gasova u atmosferi deo infracrvenog zračenja ne uspeva da se vrati u svemir, već ostaje pod tim slojem i atmosfera ga ponovo apsorbuje, što dovodi do porasta njene temperature i to je najvažniji aspekt klimatskih promena.

Merenje porasta temperature

Porast temperature o kojem govorimo u kontekstu klimatskih promena meri se u odnosu na period pre industrijske revolucije. Postoje dva razloga za to, prvi je da je tada počela masovna upotreba fosilnih goriva, a drugi da otprilike od tog perioda postoje i precizna merenja.

Naša planeta je u ovom trenutku oko 0.9 °C toplija nego što je bila 1880. godine, i veliki deo tog povećanja može se pripisati ljudskim aktivnostima. Koliko će biti buduće zagrevanje u najvećoj meri zavisi od toga kolike će biti buduće emisije. Prema izveštaju IPCC, ukoliko bi se nastavio sadašnji trend, bez strogih politika smanjivanja emisija, postoji znatna verovatnoća da bismo pre isteka ovog veka doživeli porast temperature od 4 °C u odnosu na preindustrijski period.

Poplave u Veneciji

Venecija se ovih dana suočava sa najgorim poplavama u poslednjih 50 godina. Gradonačelnik Luiđi Brunjaro tvrdi da je do poplave došlo zbog klimatskih promena.

Više od 80 odsto grada, koji je deo UNESCO-ve svetske baštine, bilo je pod vodom kada je plima bila najjača, a šteta se procenjuje na nekoliko stotina miliona evra.
Voda je dostigla visinu od 1.87 metara, pokazuju podaci centra za praćenje plime. Od kako su merenja započeta 1923. godine, plima je samo jednom bila viša kada je dostigla visinu od 1.94 metara 1966. Godine.

Ovo je samo još jedan od primera kompleksne povezanosti svetskog klimatskog sistema.

Plastične boce jednako opasne kao i klimatske promene

Osim estetskog zagađenja, plastika je opasna po zdravlje prilikom neadekvatnog spaljivanja, jer je pepeo plastike toksičan. Nakupine plastične ambalaže (PET ambalaža) na jednom mestu mogu biti i uzrok poplava jer mogu zapušiti drenažne i odvodne kanale. Ako nije adekvatno procesuirana kroz primarnu selekciju, već odložena na deponiju, tokom svog razlaganja plastika ispušta metan koji je neuporedivo opasniji od ugljen-dioksida u kontekstu stvaranja efekata staklene bašte. Emisije ovog gasa su značajno manje u odnosu na ugljen-dioksid, ali su njegova svojstva takva da je u stanju da zadrži čak 25 puta više toplote, te zbog toga predstavlja važan činilac klimatskih promena.

Da bi se problematika plastičnog otpada u Srbiji počela rešavati, potrebno je, uz političku volju, promeniti institucionalni okvir koji će te pozitivne promene omogućiti. Promene koje će doneti korist ne samo za životnu sredinu već i za ljude koji su njen sastavni deo. Ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo jeste da smanjimo upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu – kesa, slamki, plastičnih flaša, plastičnog pribora za jelo… Da otpad koji se može reciklirati ne bacamo u kontejnere gde će plastika biti pomešana sa svim ostalim otpadom ili da plastiku koju želimo da odbacimo damo sakupljačima sekundarnih sirovina.

Konvencija Ujedinjenih nacija o Klimatskim promenama preporučuje svim zemljama potpisnicama (među kojima je i Srbija) da rade na edukaciji i podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i očuvanju energije.